Kamena vuna?
Fasade su jako bitan segment u samoj izgradnji bilo kog objekta. Najvecu paznju
treba obratiti na hidro i termo izolaciju, kao i na zavrsni dekorativni sloj.
Uvek je najbolje spojiti lepo i korisno, a mi Vam upravo to i nudimo.
Najrasprostranjenije su tri vrste fasada, a razlika je u vrsti materijala koji
se koriste. Najjeftinije su fasade koje se rade sa stiroporom. Kvalitetnija
varijanta je stirodur, jer je dugotrajniji i bolji kao hidro i termo izolator.
Kamena vuna je najbolje resenje sa termo izolaciju. Jeste najskuplja kao
materijal, ali je zato i najveca usteda kod grejanja i hladjenja prostorija jer
je najbolji termo izolator. Sam zavrsni sloj fasada zavisi od vasih zelja u
dekorativnom smislu. Najrasprostranjeniji materijali su bavaliti, ali se koriste
i drugi poput raznih plasticnih maltera, kulira, fasadnih ploca, itd...
Fasade predstavljaju najupadljiviji deo građevine. Ono što se prvo
uoči, što čini prvi vizuelni doživljaj, su: njen izgled, boje, materijal od koga
je izrađena i način na koji je oblikovana i usaglašena sa okruženjem.
Dobro dizajnirana i urađena fasada predstavlja pravu preporuku za zanimljiv
enterijer i istovremeno sugeriše na kvalitet ispunjenih tehničkih
karakteristika.
Građevinski objekti su neprestano izloženi najrazličitijim vremenskim uticajima:
ekstremnim temperaturama, kiši, snegu... Lepa i kvalitetna fasada mora da bude
sposobna da se suoči sa svim vremenskim uslovima i prirodnim nepogodama.
Kvalitet fasade se ocenjuje na osnovu sledećih karakteristika:
vrsta izolacije
kvaliteta materijala od kojeg je izrađena
načina postavljanja.
Kontaktne fasade
Kontaktna fasada sa kamenom vunom
Sastavni delovi fasadnog termoizolacionog sistema (FTIS) sa kamenom vunom su:
Lepak za lepljenje
Izolacioni materijal: kamena vuna
Tiplovi
Lepak za armiranje i gletovanje
Staklena mrežica
Profili: ugaoni sa staklenom mrežicom, početni, dilatacioni, špaletni i okapni
profili
Osnovni premaz i završni sloj maltera
Fasadni termoizolacioni sistem može da se primenjuje na novim i na postojećim
zidovima. Može da se primeni na horizontalnim ili na površinama pod uglom, na
kojima nije predviđeno zadržavanje vode. Sistem nije noseći konstruktivni
element. Ne doprinosi stabilnosti zida na koji je ugrađen, već samo može da
doprinese trajnosti zida, obezbeđujući pojačanu zaštitu od uticaja
atmosferalija.
Sistem kontaktne fasade sa kamenom vunom Knauf Rock namenjen je za novogradnju,
kao i za dodatnu izolaciju kod postojećih termički neizolovanih ili nedovoljno
izolovanih objekata.
Ploče kamene vune KR FAS možemo da lepimo na bilo koju ravnu, čvrstu, suvu i
čistu podlogu. Kod postojećih objekata potrebno je proveriti stare maltere,
otpadajuće delove odstraniti i razliku ispuniti klasičnim malterisanjem.
Faze izvođenja:
Postavljanje donjeg, početnog profila - Početni aluminijumski profil
pričvršćujemo pomoću tiplova (prema preporuci proizvođača). Služi da obezbedi
čvrsti završetak fasade odnosno da zaštiti donju ivicu ploče i omogući naleganje
izolacionog materijala u horizontalnoj ravni.
Nanošenje lepka za lepljenje - Lepak za kamenu vunu nanosimo na ploče linijski
po obimu i tačkasto po unutrašnjosti površine ploče. Pokrivanje lepkom iznosi
minimum 40% površine ploče. U spojeve između ploča ne sme dospeti lepak.
Lepljenje ploča kamene vune za osnovnu konstrukciju - Ploče kamene vune KR FAS
se polažu jedna do druge pritiskanjem ploče na prethodno zalepljenu ploču.
Naredni red se postavlja smaknuto u odnosu na prethodni za polovinu dužine
ploče. Ravnost spoljašnjih površina sve vreme proveravamo letvom odgovarajuće
dužine. Uglove kod prozora i vrata moramo obavezno izvesti celom pločom, da
bismo sprečili eventualno pucanje u uglovima završnog sloja maltera.
Pričvršćivanje ploča kamene vune tiplovima - Vrstu i dužinu tipla treba odrediti
prema vrsti podloge (u svemu prema preporukama proizvođača tiplova). Generalno,
preporučuje se upotreba polietilenskih tiplova sa čeličnim vijkom i glavom tipla
prečnika 60mm. Pravilan način pričvršćivanja ploča je sa 6 komada po m2 (3
komada po ploči) uz napomenu da je na uglovima objekta potrebno 8 - 14kom/m2.
Postavljanje ugaonih profila sa mrežicom i ojačanje uglova otvora - Pre
nanošenja prvog sloja lepka u koji se utiskuje staklena mrežica, potrebno je
ojačati sve uglove objekta kao i otvore na fasadi postavljanjem ugaonih profila
sa integrisanom staklenom mrežicom. Radi sprečavanja pucanja fasade na uglovima
otvora nanosimo dodatnu traku staklene mrežice pod uglom od 45ºC u odnosu na
predmetni ugao dimenzija 20x40cm.
Nanošenje lepka u koji se utiskuje armaturna mrežica - U I sloj sveže nanetog
lepka, koji se ravnomerno nanosi na površinu ploče, utiskujemo alkalno postojanu
armaturnu mrežicu od staklenih vlakana sa obaveznim preklopom (min 10cm). Zatim
sledi nanošenje II sloja lepka tako da nam je položaj staklene mrežice u
spoljnoj trećini lepka. Nominalna debljina ukupno nanetog lepka je 5mm.
Nanošenje podloge i završnog sloja fasade - Na osušeni lepak, prema uputstvu
proizvođača, nanosimo odgovarajuću podlogu za završni sloj fasade koji je
definisan projektnom dokumentacijom. Za završni sloj fasade preporučuje se:
silikatni, silikonski i mineralni dekorativni malter.
Napomene prilikom izvođenja:
sve faze izrade fasade se ne smeju izvoditi pri temperaturi vazduha ispod +5ºC
ili iznad +25ºC, kao i u uslovima kiše i prejakog vetra
za sve potrebne detaljnije tehničke informacije o načinu primene određenog
materijala iz sistema, kontaktirati direktno proizvođača
Termo fasada predstavlja termoizolacijski sistem sa velikim prednostima:
smanjuje troškove klimatizacije objekta (grejanje - zimi, hlađenje - leti),
smanjuje troškove gradnje, zbog male težine neznatno opterećuje objekat.
Elementi od kojih se termo fasada sastoji su: građevinski lepak za stiropor,
samogasivi stiropor(ili stirodur), mrežica, klinovi i završni sloj.
Stiropor je ekspandirani polistiren. Formirana struktura stiropora se
sastoji od ćelija polistirena, spojenih procesom vulkaniziranja u međusobnu
homogenu strukturu tankih, vazduhom ispunjenih ćelija. Jedan m3 materijala
sadrži više milijardi ćelija! Sa 50. godina dugom proizvodnom istorijom, postao
je sinonim toplotne zaštite .
Stiropor je ekološki podoban materijal, jer se jedini od plastičnih masa može u
potpunosti reciklirati . Stiropor je materijal neograničeno stabilne zapremine.
Otpornost na požarna oštecenja samogasivog stiropora je visoka, pa se on može
upotrebljavati u svim uslovima eksploatacije.
Postavlja se na sve podloge: ciglu, blok, beton, betonske blokove, itd.
Pre postavljanja prve ploče stiropora, potrebno je pri dnu postaviti ugaonu
lajsnu ili mrežicu.
Lepak se na ploču nanosi duž ivica sa osloncima po sredini.
Ploče stiropora se na zid postavljaju lepljenjem, a zatim se učvrščuju i to
minimum 6 tiplova/m2
Na postavljene i pravilno pričvrščene ploče stiropora, nanosi se prvi sloj
lepka. Ovaj sloj se obavezno nanosi pre postavljanja mrežice.
Mreža za armiranje,se postavlja vertikalno, i "utapa" se u prvi sloj lepka i
tako podlogu završnog sloja čini čvršćom i otpornijom.
Preko mrežice se nanosi drugi sloj lepka. U zavisnostivi od završne obrade, za
ravnu fasadu, obavezno se radi izravnavanje.
Nakon nanošenja i sušenja lepka, nanosi ze završni sloj u granulaciji i boji
fasade po izboru investitora
Silikatna fasada se, po izboru investitora, može napraviti u beloj boji, ili se
može farbati.
Stirodur se proizvodi od ekstrudiranog polistirola u obliku tvrdih
penastih ploča. Karakteriše ga veoma velika gustina, što je garant postojanosti
i trajnosti. Ploče se odlikuju veoma dobrom toplotnom izolacijom, neosetljivošcu
na vlagu, kao i velikom čvrstinom na pritisak. Otpornost na klimatske uslove je
zagarantovana visokom postojanošću pri zaleđivanju i otapanju, tako da ni
ekstremna vlažnost ne predstavlja problem za ove izolacione ploče. Ploče se
izrađuju sa različitim površinskim obradama (glatke i reljefne) zavisno od
namene.
Ove izolacione ploče imaju funkciju parne brane, pa ih stoga treba stavljati na
građevinske elemente od betona i temeljne zidove, za izolaciju ravnih krovova i
terasa (sa hidro izolacijom), izolaciju unutrašnjih zidova i podnu izolaciju
prema zemlji.
Neopor se proizvodi od ekspandiranog polistirena sa dodatkom ugljenih
vlakana. Nazivaju ga još i "sivi stiropor". Isto kao i stiropor, izoluje pomocu
vazduha, ali mu ugljena vlakna daju do 20% bolji kvalitet i manje gubitke
toplotne energije. Nastao je iz potrebe da se smanji količina energije koja je
potrebna za grejanje objekata. Danas, Neopor nalazi sve širu primenu u
građevinarstvu.
Prilikom izrade termoizolacije, prednost se daje Neoporu (u odnosu na Stiropor),
jer se koriste ploče manjih debljina. Preporučuje se postavljanje na zidove od
cigle, šupljih i punih blokova i siporeks blokova.
Ventilisana fasada
Ventilisane fasade su dobile svoj naziv zbog ventilisanog sloja odnosno sloja
vazduha između izolacionog materijala i spoljašnjeg, dekorativnog sloja. Danas
su one jedan od najčešćih načina oblaganja spoljašnjih zidova poslovnih
objekata.
Ventilisana fasada osigurava građevini visoki stambeni komfort zahvaljujući
prirodnoj ventilacionoj komori koja se nalazi izmedju strukture zida i obloge.
Zbog termičkih razlika stvara se prirodno penjajuće kretanje vazduha, koje
poboljšava termičku izolaciju građevine. Tokom leta, garantuje efikasno i
prirodno uklanjanje topline akumulisane u fasadi sunčevim grejanjem.
Osnovni elementi ventilisane fasade i njihove funkcije:
Noseća potkonstrukcija - horizontalni i vertikalni profili - potkonstrukcija se
mehanički pričvršćuje za noseći zid, u svemu prema uputstvu proizvođača fasade.
Uloga potkonstrukcije je da nosi spoljašnju, fasadnu oblogu i prenosi
opterećenje nastalo vetrom na nosivu konstrukciju.
Izolacioni materijal kamena vuna Knauf Rock - termoizolacioni materijal u
sistemu ventilisanih fasada mora da bude dovoljno čvrst i povezan da bi se na
taj način sprečilo kidanje i rasturanje izolacionog materijala usled jačeg
strujanja vazduha u ventilisanom sloju. Takođe, veća gustina izolacionog
materijala sprečava i infiltraciju hladnog vazduha u sam materijal.
Kamena vuna koju koristimo zavisi od visine objekta i izmene vazduha u
ventilisanom sloju; preporučeni tipovi kamene vune:
KR PVF u svim sistemima ventilisanih fasada
KR L u sistemu dobro ventilisnih fasada do 12m visine.
Ploče kamene vune se postavljaju tesno jedna uz drugu, bez zazora između ploča.
Ploče se mehanički pričvršćuju da bi se postigao efekat pritiskanja ploča na
noseći zid. Koriste se specijalno dizajnirani tiplovi za ventilisane fasade čiji
je prečnik glave tipla ø 90mm. Preporučeni broj tiplova je 6kom/m2 a u ivičnim
zonama povećati broj zbog jačeg strujanja vetra (u svemu prema preporukama
proizvođača tiplova).
Ploče mogu biti dodatno kaširane staklenim voalom (kaširana strana ploče je
okrenuta ka ventilisanom sloju) crne ili bele boje u zavisnosti od željenog
vizuelnog efekta. Na taj način se poboljšavaju sledeće karakteristike:
- otpornost uzdužnom strujanju vazduha: stakleni voal štiti površinu ploče od
mogućeg jačeg strujanja vazduha u okviru vazdušnog sloja
- hidrofobnost ploča: na ovaj način se ploče kamene vune dodatno štite od
direktnih vremenskih uticaja kao što su kiša, sneg usled mogućih većih fuga
između ploča spoljašnje obloge.
Ventilisani sloj - veličina ventilisanog sloja iznosi minimum 2cm (u svemu prema
preporukama proizvođača fasade). Uloga ovog sloja je da odvodi difuznu vlagu iz
objekta (iz unutrašnjeg, toplijeg prostora u spoljašnju, hladniju sredinu - zato
i nije potrebno postavljanje parne brane), kao i vodu koja je eventualno
penetrirala kroz spoljašnju oblogu. Leti sprečava prodiranje toplote u
unutrašnjost objekta (smanjuje zagrevanje osnovne mase zida) a zimi predstavlja
dodatni toplotni izolator.
Spoljašnji, dekorativni sloj - ovaj sloj definiše vizuelni izgled objekta i može
biti od: stakla, mermera, kamena, alukobonda, ... Uloga ovog sloja je da štiti
od sunca, kiše i ostalih atmosferskih uticaja. Takođe, ovaj sloj prima i prenosi
opterećenje nastalo vetrom na noseću potkonstrukciju.
Staklena fasada
Iz godine u godinu staklo uzima sve veći značaj u građevinarstvu kao materijal
budućnosti koji može da zameni dosadašnje materijale, npr. ciglu, blok, itd...
Svojim karakteristikama postiže kompletnu termoizolacionu, akustičnu, solarnu,
UV zaštitu te se kompletne zgrade oblažu staklima - staklenim fasadama. Ove
fasade se intenzivno koriste na modernim poslovnim objektima u posljednjih 5
godina , narocito u Europi.
Kod tih se fasada na objekat postavlja sa svih strana stakleni omotač. Razmak
izmedu stvarne fasade i drugog staklenog omotaca iznosi 0,60 do 1,00 m.
Kvalitetan izbor savremenih stakala ima za cilj postizanje željenih rezultata (
propustnost svetla, K-vrednost, solarni faktor), kako u samom objektu, tako i u
spoljašnjem izgledu zgrade (spoljašnja refleksija, boja zgrade, itd..).
Kada se vrši izbor fasade, profila i stakla mora de se vodi računa o sledećim
faktorima:
-namena objekta, geografski položaj istog, prosečna brzina vetrova za to
područje, statički proračun nosivosti cele konstrukcije, diletacija objekta u
radnim uslovima, godišnje sleganje objekta, i to sve u cilju pravilne
instalacije profila i stakala. Ako se nepoštuju pravila proračuna fasade dolazi
da pucanja odnosno razdvajanja stakla od konstrukcije.
-propustnost spoljašnje svetlosti,
-spoljašnja refleksija,
-solarni faktor,
-K-vrednost( koeficijent termičke propustljivosti).
Osnovne vrste staklenih fasada:
Kontinuirane fasade sa vidljivim pokrivnim profilima (50 ili 60 mm) jednostavnog
dizajna sa lakom izradom što predstavlja pouzdano i ekonomično rešenje. Ovaj tip
fasade se veoma često koristi i za pokrivanje u različitim oblicima i primenama,
kao što su piramide svetlarnici, kupole i nadstrešnice, nudeći poseban ugođaj
boravka u objektu.
Strukturalne fasade koje se odlikuju time da aluminijumski profili spolja nisu
vidljivi, tako da staklene površine izgledaju ujednačeno. Staklo se kod ovih
fasada lepi za aluminijumski ram silikonskim lepkovima specijalnog sastava, tako
da staklena zavesa u svom spoljnom izgledu izgleda neprekidno dajući fasadi
posebnu čar.
Spider fasade- danas najpopularnije fasade. Staklene ploče povezane su
atraktivnim valjkastim nosačima od poliranog nerđajučeg čelika.
Najpopularniji model spider fasade je Manet construct. Manet fasada nije
vodonepropusna, nego se staklene ploče sa spider nosačem vežu za postojeću
fasadu. Prednost ove fasade je što se može izvesti u savijenoj formaciji s
pravilnim lukom. Također, ova vrsta fasade ima visoku toleranciju odstupanja od
pravilnih linija što omogućava da se trodimenzionalno obuhvate svi delovi
građevine, a isto tako nema dodatnih dilatacija.
Drugi model fasade sa spider nosačima je Rodan, on se pak koristi pri nadsvođnju
objekata, jer ima izrazitu otpornost na tenzije. Pri Rodan sistemu, nije
potrebna osnovna fasada, ni nosivi zidovi, jer sam sistem slaganja već sadrži
vlastitu mrežu nosača i zatezača. Na ovaj način moguće je napraviti i samostalni
objekt.
Drvena fasada
Drvo je materijal koji je stalno izložen vremenskim utecajima. Faktori kao sunce
(UV-zračenje), kiša, vetar, mraz i prljavština deluju na fasade, koja su već
prema zemljopisnom položaju, orijentaciji, nagibu, konstruktivnoj formi izložene
uticajima različitog intenziteta. U principu, čvrstoća drveta nije ograničena
tako da i neobrađene drvene fasade mogu postići dugi vek trajanja. U svakom
slučaju se preporučuje ispravna konstruktivna zaštita drveta.
Drvo se na fasadama koristi na najrazličitije načine. Prirodni materijal se zbog
svojih konstruktivnih osobina može koristiti kao nosivi profil fasade u
stupno-profilnim konstrukcijama ili prozorskim konstrukcijama, ali i kao obložni
material za spoljnu ventilaciju u obliku dasaka ili ploča. Osim toga, puno drvo,
prifilne daske ili višeslojno drvo, koriste se već prema dimenzijama u sistemima
zaštite od sunca..
Najčešće vrste obloga diele se u profilne daske i drvene ploče. Drveni proizvodi
se među građevinskim materijalima obrađuju s najmanjim utroškom eneregije.
Pravilnom primenom je drvo dugovečno i njegov se vek trajanja može bez problema
produžiti.
Profilne daske
Profilne daske omogućuju svojim malim dimenzijama pojedinačnih elementa mnoštvo
oblika. Oštećenja se uz mali angažman mogu lako eliminisati. Profilne daske od
punog drveta sastoje se od celuloze (celulozno drvo), hermiceluloze, lignina i
vode, a već prema vrsti drveta i od drugih dodataka drvetu ( smole i sl.).
Debljine,širine i dužine dasaka i profilnih dasaka variraju. Postotni udeo vode
(vlažnost drveta) pri ugradnji profilnih dasaka leži između 12% i 18 %.
Skupljanje drveta, uslovljeno klimatskim uticajima, mora se uzeti u obzir pri
određivanju veličine, dimenzije i razmaka fuga drvenih dasaka. Također treba
voditi brigu o prilagodnim razmacima učvršćivanja. Profilne daske ne smeju na
površini imati pukotine ili tragove smole, naročito kada se na njih nanosi
zaštita. Dopuštene su manje pukotine prilikom ugradnje nezaštićenih vrsta
dasaka. Lice daske ( desna strana) montira se prema spolja, kako bi se izbegle
deformacije i oštećenja.
Drvene ploče
Drvene ploče su sve značajnije kod spolja ventilisanih drvenih fasada. Ravna
površina fasade, brza montaža i ekološka primena čine drvene ploče vrlo
interesantnim materijalom za fasade. Kao lepak za višeslojne ploče, koriste se
uglavnom alkalne fenol-smole, fenol-resorcin-smole i resorcin-smole.
Za spoljnu primenu najisplativiji su sledeći materijali: troslojne ploče od
punog drveta - primena jedne ili više vrsta drveta (uglavnom bor, smreka...),
ploče od slojevitog furnira, cementom spojene ploče od iverice.
Debljina, širina i dužina ploča varira već rema zahtevima i prema proizvođaču.
Slojevite – furnir ploče, proizvode se do maksimalne dužine od 23 m. Ekonomične
konstrukcije se preračunavaju prilikom planiranja bez rezanja.
Metalne fasade
Bitni metali koji se koriste kao metalne obloge osim aluminijuma i čelika jesu:
bakar, olovo, cink... Kod većine pomenutih materijala, svojstva u odnosu na
čiste metale su bitno poboljšana. Kao metalne obloge se često koristi npr.
mesing.
Za metalne fasade se koriste još i sledece vrste obloga: trake, snopovi i ploče,
trapezni profili, cik-cak profili i valoviti profili, kasetni profili, paneli,
sendvič-elementi, šindra, perforirani lim i rešetke za naprezanje, tkanine,
okovi ( bakar). Kod planiranja metalne obloge treba voditi računa o obradi
površine, zaštiti od korozije i izmenama dužine uslovljenih promenama
temperature.
Bakar - crvenkasti sjajni metal, sastoji se 100 % od Cu-DHP. Materijal se
može jako dobro oblikovati ( debljina traka 0,6-0,7 mm). Dokazao se svojom
postojanošću i dugog je veka trajanja. Pod uticajem atmosfere, bakar stvara sloj
oksida, koji se tokom vremena menja po boji i sastavu. U zavisnosti od fasade,
taj proces može trajati čitav niz godina. Bakrene trake se već prema boji i
površini mogu obrađivati na različite načine, te tako sprečavaju prirodan proces
korozije usled atmosfere. Bakar (tačka topljenja na 1083°C) se može variti,
lemiti, rezati, savijati... Bakar se na fasadama koristi kao trapezni i valoviti
profil, u kasetama, pločama, šindri.
Cink - za oblaganje fasada plavičasto-belim cinkom koristi se isključivo
slitina titan cink ( dodaci slitini titan i bakar). U pocetku srebrnkasta,
glatko izvaljana površina, dobije zbog atmosferskih procesa mat-sivo-plavu
patinu. Proces homogenog stvaranja patine može na fasadama trajti godinama.
Pravilnim tretiranjem površine (npr. fosfatiranjem), to vemensko razdoblje se
može i produžiti. Cink se koristi kao antikorozivno, zaštitno sredstvo za druge
metale npr. čelik. Materijal se usled topljenja isteže relativno malo i može se
jako dobro obrađivati. U svakom slučaju treba izbegavati tragove vlage iza lima.
Vlaga vodi, neizbežno, do gubitka materijala. Titan-cink se kao materijal
koristi na fasadama u trakama, pločama, panelima, kasetama ili valovitim i
cik-cak limovima. Otpad od cinka može se reciklirati 100 %.
Čelik - vrlo čvrst, trajan materijal koji se može ponovno obrađivati uz
vrlo mali utrošak energije. S ekološkog aspekta taj materijal je potpuno
bezopasan.
Gustina čelika iznosi 7,8 g/cm3 te je tako 3x veća od gustine aluminijuma.
Nasuprot čeliku, visoko legirani plemeniti čelik može biti izložen atmosferskim
uticajima bez dodatne zaštite, naravno ukoliko nema posebnih korozionih
opterećenja.
Plemeniti čelik, odnosno nerđajući čelik, sadrži najmanje 12 % hroma, delimično
i nikal odnosno molibden, te ima gustinu od 7,9 g/cm3.
Na fasadama se koristi na različite funkcionalne načine:
- profili u prozorskim konstrukcijama i konstrukcijama vrata
- obloge fasada
- donje konstrukcije
- vezni elementi i elementi za učvršćivanje
- okovi.
Kamene fasade
Kamen, kao jedan od najstarijih građevinskih materijala, usko je povezan
sa samim razvojem građevinarstva. Primena kamena je ponovo aktuelizovana
sa pojavom novih građevinskih pravaca, koji se oslanjaju na istorijsko
nasleđe. Rezultat te primene se ogleda u oplemenjivanju i savremenoj
obradi kamena, koji se koristi posebno za oblaganje fasada. Uvođenjem
industrijalizovanog nacina građenja, uz primenu savremenih masina za
obradu, postize se racionalno koriscenje materijala, visok nivo finalne
obrade i konstantan kvalitet. Savremenim postupcima obrade kamena dobijaju
se finalni proizvodi koji omogucuju efikasno i precizno
izvođenje, a sto doprinosi i visokom estetskom kvalitetu. Fasade izvedene
takvim elementima se lako odrzavaju i popravljaju.
Kamene fasade su jedan od najskupljih nacina zavrsne obrade, imajuci u
vidu dodatne troskove postavljanja izolacije, neophodnu upotrebu kamena
visokog kvaliteta, specificnu tezinu materijala, cenu rada prilikom
eksploatacije, transporta, obrade i postavljanja. Prilikom odabira kamena
za zavrsnu obradu fasada, treba voditi racuna o : dozvoljenom procentu
upijanja vlage, otpornosti na mraz i vodu, otpornosti na koroziju i
hemijske agense iz atmosfere... Kamene fasade spadaju u obloge sa teskim
elementima i izrađuju se od prirodnog klesanog ili rezanog kamena.
Elementi mogu da budu pojedinacni komadi ili gotovi delovi u vidu ozidanih
panela.
Mogu se postavljati suvim ili mokrim postupkom.
Mokri postupak se koristi kada fasada nije ventilisana. Kamene ploce mogu
da budu debljine dva ili vise centimetara. Ugradnja se vrsi u cementnom
malteru ili lepku (kada je podloga ravna). U oba slucaja je potrebno
izvrsiti skriveno ankerisanje ploca za zid.
Suvi postupak, koji se primenjuje na savremenim objektima, podrazumeva
postojanje jake potkonstrukcije na koju se zatim profilima, kukama ili
zavrtnjima kace precizno seceni modularni kameni elementi. Ovaj postupak
se koristi kada je fasada ventilisana, odnosno, postoji sloj vazduha
između kamena i termoizolacije. U ovom slucaju, minimalna debljina ploca
je 3cm, jer se kacenje ploca vrsi sa strane. Kod klasicnog nacina nosenja
ventilisane kamene fasade, ako je fasadni zid noseci (a pozeljno je da
bude armiranobetonski zid), onda se koriste specijalni ankeri.
Ukoliko je zid od giter blokova, koriste se hemijski ankeri, ali je to
resenje znatno skuplje i nedovoljno ispitano. Ako su noseci delovi na
fasadnom zidu samo u nivou međuspratne konstrukcije (npr. kao kod skeletne
gradnje), umesto ankera se koristi potkonstrukcija.
Fasadni materijali : Dekorativni program
-Elastificirani stiropor i ivična traka
Osobine :
Proizvedene od ekspandiranog polistirena
Proizvod je samogasiv
Elastičan
Područje primene :
Pogodan za toplotnu izolaciju podova (plivajući pod) i temeljnih ploča.
Ivična traka sprečava prenos udarnog zvuka i vibracija kod "plivajućeg
poda".
- Podprozorske lajsne (podprozornici)
U mogućnosti smo da vam ponudimo dva programa dekorativnih fasadnih
elemenata: GRANITLINE i SANDLINE.
Proizvodi napravljeni od EPS-a i završnog visoko kvalitetnog premaza koji
je elastičan, otporan na UV zrake i ostale spoljašnje uticaje, a pored
toga odlikuju se dobrim mehaničkim osobinama i dobrim prijanjanjem završne
boje za podlogu.
-Za uglove kuća (ugaonici)
-Ukrasni elementi
-Sims lajsne
-Ukrasne lajsne za okvire prozora i vrata
